Dobro došli u kratak tekst o osnovnim pojmovima koji se spominju, a u vezi su sa elektronskim učenjem. Sa razvojem i ekspanzijom učenja putem interneta, logično je da se i rečnik u industriji razvija. Na ovom blogu ima puno tekstova na temu elektronskog učenja i instrukcionog dizajna, ali za dodatna pojašnjenja, čitajte dalje.
Intrukcioni dizajner – Stručnjak koji se bavi razvojem instrukcija, tutorijala ili uputstava u cilju olakšanog procesa učenja ili sticanja izvesne veštine. Osnova rada svakog instrukcionog dizajnera je oblikovanje sadržaja tako da odgovara učeniku. Najčeće se koristi priznatim principima u obrazovanju, pedagogijom i didaktikom, ali veštinama komunikacije i dizajnom. Posao instrukcionog dizajna najčešće obuhvata analizu ciljne grupe (potencijalnih učenika), definisanje ciljeva i ishoda obuke/učenja, razvoj sirovog materijala/sadržaja, evaluaciju postojećeg sadržaja, saradnju sa autorima materijala/sadržaja i sl. Osim toga, instrukcioni dizajner poseduje i tehničke sposobnosti, odnosno veštine korišćenja različitih alata i softvera kako bi kreirao interaktivne i smislene obrazovne resurse. Više o o veštinama koje poseduje instrukcioni dizajner pročitajte ovde.
Instrukcioni dizajn – Posebna oblast u obrazovanju, pretežno je vezujemo za e-učenje, ali ne uvek. Bavi se procesom planiranja i razvoja obrazovnih resursa. Principi instrukcionog dizajna mogu se primenjivati u različitim kontekstima – izvođenje obuka, onlajn kurseva, radionica i sl.
Storyboarding – Mapiranje materijala ili određivanje toka razvoja nekog sadržaja za onlajn okruženje. Više o tome pisala sam u sledećem članku.
Storytelling – Veština prenošenja informacija kroz pripovedanje. Ova tehnika se uspešno koristi u obrazovanju, naročito u onlajn okruženju.
ADDIE model učenja – Akronim ADDIE označava Analizu (Analysis), Dizajn (Design), Razvoj (Development), Implementaciju (Implementation), Evaluaciju (Evaluation). Sve navedeno su koraci u procesu razvoja obrazovnih resursa.
Asinhrono e-učenje – Ono koje se dešava na internetu, ali polaznik sam sebi prilagođava tempo i vreme učenja, tj. uči onda kada i koliko njemu to najviše odgovara.
Sinhrono e-učenje – Učenje koje se dešava na internetu, ali u realnom vremenu, najčešće uz učešće/pomoć instruktora/moderatora.
Desktop Authoring tools – Kompleksni alati uz pomoć koji možemo kreirati kratke tutorijale, videe ili materijale za mikroučenje. U sledećem članku pisala sam detaljnije o tome.
Content Management System (CMS) – U prevodu sistem za upravljanje sadržajem. Softver koji služi za kreiranje i uređivanje veb-stranica. Jedan od najpoznatijih je WordPress.
Learning Management System (LMS) – Softver koji služi za onlajn učenje i kreiranje onlajn kurseva. Većina LMS sistema ima mogućnost kreiranja celovitog, sistematičnog iskustva učenja. LMS ima sledeće karakteristike: kreirani sadržaj može se isporučiti velikom broju korisnika, a njihov progres i aktivno učešće na kursevima može se tačno pratiti i ocenjivati.
Interaktivnost – Vežba, aktivnost ili zadatak koji omogućavaju učeniku da bude što uključeniji u sam proces učenja.
SCORM – Akronim koji označava na engleskom jeziku Shareable Content Object Reference Model. SCORM takođe predstavlja niz tehničkih standarda koji omogućavaju da jednom napravljen kurs može da funkcioniše na različitim e-learning softverima.
Samovodeći (samostalni) kurs – Onlajn kurs koji je moguće pohađati u spostveno slobodno vreme, sopstvenim tempom, ali bez pomoći moderatora/organizatora kursa.
Alati zasnovani na serveru – Alati koji se nalaze na serveru i kojima se pristupa preko interneta. Neki od poznatijih su Google Workspace ili veb-alati koji koristimo u nastavi (Padlet) ili veb-alati koje koristimo za timsku komunikaciju (Slack).
Subject Matter Experts (SMEs) – na srpskom bi se ovo prevelo kao „Stručnjaci za određenu oblast“. Stručnjaci koji poseduju specifična znanja, veštine i iskustvo obično su ljudi koji kreiraju sadržaj koji kasnije instrukcioni dizajneri oblikuju za dalje učenje.
Izvor slika: FreePik